Етнолошка обрада појма "ГАЈДЕ" - Нина Аксић

 

Гајде спадају у аерофоне инструменте, и то у њихову подврсту – иструменте са једним ударним језичком.
Порекло назива за гајде потиче од арапског ghaidâ, али код Арапа за сличан инструмент постоји и назив z’mar. Такође, постоји сличан назив и код Шпанаца – gaita, који је преузет из староиберијског језика. На територији Балкана назив гајде је распрострањен на српско-хрватском подручју, гајда се чује у Македонији, а слични називи се срећу и у Словачкој, Бугарској и Турској.
Гајде су двогласни инструмент, тј. инструмент са две свирале – једном бордунском (лежећи тон) и другом мелодијском. Поред свирала, оне су сачињене од меха у коме се налази писак и од клапне која је на крају бордунске цеви и која пропушта ваздух из цеви у мех. На мелодијској цеви (гајденица) се налази језичак који трепери када се удувава ваздух.
На просторима бивше Југославије постоји више типова гајди:
1.  Гајде чији се основни тип састоји од једне мелодијске свирале која је мала и једне веће мелодијске свирале – бордуна. Мелодијска свирала има укупно осам отвора који се поклапају прстима, седам са предње стране и један позади, који се затвара палцем. Овај тип гајди је распрострањен у Србији и Македонији. У Србији су то влашке гајде (североисточна Србија), а сачињене су од велике свирале која се назива бордун, писка који се назива пискои, дуваљке и мелодијске свирале која се зове караба. У Македонији су двогласне гајде познате под називом македонске гајде и сачињене су од велике свирале бордуна, писка који се налази на тој свирали, главине, мелодијске свирале и дуваљке.
2. Други тип гајди се састоји од две мање мелодијске свирале и једне веће – бордуна. Овакве гајде спадају у трогласне. Сачињене су од мелодијских свирала које имају укупно шест отвора, пет на једној цеви и један при крају друге цеви. Ове гајде су распрострањене у Шумадији и источним крајевима Србије, као и у Војводини. У Војводини се ове трогласне гајде јављају у две варијанте: 1) сврљишке гајде,које имају велику свиралу – бордун, криву дуваљку, главину, пискове и мелодијску свиралу – диплу; 2) банатске гајде, које су сачињене од велике свирале – бордун, меова, лактаче, пискова и мелодијске свирале. Ове гајде су распрострањене и у Хрватској и у Славонији.
3. Трећи тип гајди састоји се од три мање мелодијске свирале и једне веће – бордуна. То су четворогласне гајде које су распрострањене само у Хрватској и Славонији. Оне имају мелодијску свиралу која је троцевна, тј. има три писка.
У Србији и на простору Балкана гајде се често срећу уз тапан, а такав састав представља стару свадбену музику.
У српским народним говорима постоји мноштво фразеологизама у којима су гајде централна лексема: од капе гајде правити – ’радити немогуће’ (радити узалудан посао); пијан као гајде – ’сасвим пијан’; ударен гајдама – ’луцкаст, неуравнотежен’; удесити гајде – ’договорити се с неким о нечему’.

Литература: Речник српскохрватскога књижевног језика, I-VI, Mатица српска (I-III и Матица Хрватска), Нови Сад (I-III и Загреб), 1967–1978; DESPIĆ, D. Muzičkiinstrumenti. Beograd, 1986: Univerzitet umetnosti u Beogradu. Str. 309.
DEVIĆ, D. Narodni muzički instrumenti (skripta za studente uporednog predmeta). Beograd, 1974: Fakultet muzičke umetnosti – Beograd. Str. 23–30; MATEŠIĆ, J. Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika. Zagreb, 1982: IRO „Školska knjiga”.